ГЛАВНА СТРАНА HOME   ЖУПА ШУМАДИЈСКА ZUPA SUMADIJSKA АКТИВНОСТИ ACTIVITY ИСТОРИЈА HISTORY ГАЛЕРИЈА GALLERY ЧЛАНСТВО MEMBERSHIP   КОНТАКТ: АДРЕСА: Цетињска 3. 34000 КРАГУЈЕВАЦ СРБИЈА ADRESS Cetinjska 3 34000 KRAGUJEVAC SERBIA тел/факс 034-337-904      tel/fax 034-337-904 Е-mail: sokolskodrustvo@hotmail.com

СОКОЛСТВО У СРБИЈИ                Др. ВОЈИСЛАВ В. РАШИЋ             КРАЉ ПЕТАР II ПОКРОВИТЕЉ СОКОЛА    КРАЉЕВИЋ ЂОРЂЕ

                                                             ТИХОМИЉ ТЕША НИКОЛИЋ, Ђенерал 

Први председник Првог београдског друштва за гимнастику и борење.
Родио се у Крагујевцу 17. априла 1832. године. Завршио је филозофски одсек гимназије и Војну академију у Београду, а усавршавао се као артиљеријски потпоручник у Белгији. Командант стајаће војске био је 1874. године, а од 20. августа 1875. до 4. новембра 1876. године био је Министар војни. За његово време направљене су припреме за наш I рат са Турцима и под њиме је и завршен. У II рату био је командант Ибарске војске која се истакле на Јавору.
Био је ожењен госпођом Ермилом ћерком Господара Јована Обреновића. Ђенерал Теша је био један од најзаслужнијих и најомиљенијих Срба с краја деветнаестог века.
Изабран је за првог председника Првог београдског друштва за гимнастику и борење које је било претеча Сокола. На овом положају се због болести задржао само два месеца али је због заслуга за оснивање друштва заслужио да буде поменут као један од зачетника соколства у Срба. Умро је 13. септембра 1886. године у Београду.

                                                            Др. ВЛАДАН ЂОРЂЕВИЋ, Државник

Родио се 21.новембра 1844. у Београду. Гимназију завршио у Београду а медицину у Бечу где је специјализовао хирургију. Радио је најпре као војни лекар и шеф хируршког одељења војне болнице, а касније и као начелник у Министарству унутрашњих дела и лични лекар краља Милана.
У српско-турским ратовима 1876-78. био је шеф српског војног санитета. У српско-бугарском рату 1885-86. начелник санитета Врховне команде.
Био је председник Београдске општине 1884-1888, министар просвете 1888, посланик Србије у Атини 1891, посланик у Цариграду 1894. Председник Владе и министар иностраних дела 11. октобра 1897. до 12. јула 1900.
Основао је Српско лекарско друштво 1872. године, а 1876. је један од оснивача српског Црвеног крста. Његовим радом основано је Прво београдско друштво за гимнастику и борење, претеча Сокола. Био је други председник друштва и то од 21.марта 1882. до 21. новембра 1884. и од 4.октобра 1889. до 10.марта 1891. године.
Био је један од најплоднијих српских писаца. Поред стручних медицинских радова, писао је драме, приповетке и историјска дела. Умро је 31. августа 1930. године у Београду.

                                                            СТЕВА ТОДОРОВИЋ, сликар и академик

Родио се у Новом Саду 1832. године. Студирао је сликарство на академијама у Бечу и Минхену. У Београду се настанио 1857. године.Насликао је преко 1000 слика, од тога око 300 портрета.Највише је радио на црквеном сликарству, познати су његови иконостаси у Опову, Идвору, Брчку, Богатићу и Топчидерској и Вознесењској цркви у Београду.
Одмах по доласку у Србију отвара сликарску школу и од својих ученика је образовао "Прву српску дружину за гимнастику и борење". Вежбали су у почетку на пољани у близини Саборне цркве, а затим у магази "Саве спахије".Вежбача је у почетку било шеснаест, али је тај број стално растао. Справе су биле скромне: кругови, тегови, дуже и краће мотке. Вежбало се такмичење у надметању и борењу палицама и мачевање мачевима и сабљама. Због великог броја вежбача, Стева Тодоровић је своју сликарску школу и гимнастичку дружину преселио 1860. године у просторије тадашњег Турског хана. Међу гимнастичарима је било синова тадашњих познатих Београђана, па и син тадашњег владара Србије кнеза Михаила Обреновића. Кнез Михаило је био одушевљен идејом да се омладина телесно развија и јача за добробит народа и високо је ценио рад Стеве Тодоровића, па му је на васпитање поверио свог ванбрачног сина Велимира, и помогао да се на месту садашње Академије наука, огради земљиште и набаве неопходне справе за рад друштва.У овој дружини један од најактивнији чланова био је Др. Владан Ђорђевић, којије касније иницирао оснивање првог београдског друштва за гимнастику и борење 1882. У том новооснованом друштву Стева Тодоровић је годинама био председник а касније и почасни председник Савеза Соколских друштава Душан Силни.Умро је 1925. године.

                                                         Др. ВОЈИСЛАВ В. РАШИЋ, доктор правних наука

Родио се у Јагодини 8. августа 1869. године. Основну школу завршио је у масту рођења, а гимназију у Београду. Још као гимназијалац крајем 1885. године ступио је у Прво београдско друштво за гимнастику и борење. Од тада је већи део свог јавног живота посветио пропагирању соколства и соколске идеје. На његову иницијативу је 1891. године усвојен нов Статут и на његов предлог је друштво узело име Соко. Др Рашић је на тај начин увео соколство у Србију, а друштво се од онда звало "Београдско гимнастичко друштво Соко".
По свршетку правног факултета у Београду отишао је у Париз на докторске студије које је завршио 1901. године. Кад се вратио из Париза соколска идеја је готово сасвим замрла. Др Рашић је тада прионуо на посао и у сарадњи са официрима утемељио соколска друштва по дивизијским средиштима. Увео је наше соколе у Савез Словенског соколства на V Свесоколском слету у Прагу 1907. године, где је добио и одело чешког сокола и први је код нас пропагирао да чланови носе соколско одело. Касније је из чешке набавио 300 кошуља, панталона и др. да се не вежба у обичном оделу. По повратку из Чешке основао је у Крагујевцу 16. марта 1908. године "Савез Српских Соколова".
Учествује у Балканским и првом светском рату као резервни официр.
Радио је у Министарствима финансија, иностраних дела и унутрашњих послова. Обављао је низ дипломатских дузности од саветника до конзула у нашим посланствима у Француској, Швајцарској и Грчкој. Пензионисан је као окружни начелник.
Објавио је бројне књиге и расправе како из области права, тако и из области соколства.
Најпре је био секретар а касније и потпредседник Београдског гимнастичког друштва Соко. Касније кад је направљен Савез Соколских друштава Душан Силни био је председник Атлетско - рвачког соколског друштва. После првог светског рата поново се укључује у рад Соколског савеза где ради највише на пропаганди држи предавања, пише чланке и песме и на тај начин пропагира соколску идеју. Умро је у Београду 1943. године.